Zaboravljeno blago Srbije

Već neko vreme mi se po glavi vrzma jedna tema. Podstaknuta svojom ljubavlju prema staroj arhitekturi i zanimljivim legendama rešila sam da pročešljam malo kroz kulturnu zaostavštinu Srbije, prvenstveno Vojvodine. Evo o čemu se radi.
Oduvek su me fascinirali stari dvorci jer su spoj lepote, raskoša i burne istorije. Ima nešto magično u tim zdanjima a verujem da velikog udela imaju i bajke kojima su nas roditelji kao male zabavljali. 
Moja poseta Parizu ne bi bila potpuna bez posete najraskošnijem dvorcu Versaju koji me je očekivano opčinio, zatim poseta Šenbrunu prilikom posete Austriji. Virtuelna rezgledanja i "posete" predivnih dvoraca Loare i možda najmagičnijih dvoraca Škotske često su mi bila omiljena zabava u tmurnim danima. Onda sam slučajno pronašla na naš sajt koji se bavi dvorcima koji postoje na teritoriji Srbije. Moram da priznam da sam se postidela kada sam shvatila kako za većinu njih nikada nisam čula. 
Veliki broj njih je u prilično lošem stanju, neki su manje-više uspešno renovirani ali svima je zajedničko da imaju veoma interesantnu istoriju koju prati obilje zabavnih legendi. Neki od njih su otvoreni za posetioce,a neki su u previše lošem stanju da bi poseta bila moguća i bezbedna. Odlučila da ova prekrasna mesta zaslužuju da se o njima nešto više napiše. Prvobitna ideja je bila da sastavim jedan post u kome ću pomenuti meni najinteresantnije sa fotografijama pre i posle za one gde je moguće pronaći takve fotografije, ali sam od te zamisli odustala zato što bi taj post bio nenormalno dugačak, nekome možda dosadan i previše nabacan pa sam odlučila da napravim seriju postova koja će ići u zavisnosti od mog vremena i rasporeda kao jedna od povremenih rubrika na blogu. Kako vam se čini ta ideja?
Danas počinjemo sa dvorcem Fantast.

Dvorac Fantast se nalazi na samo nekoliko kilometara od Bečeja. Sagradio ga je Bogdan Dundjerski. Poslenja faza izgradnje dvorca završena je 1925. godine. 
Porodica Dunđerski je bila jedna od najbogatijih porodica tog vremena. U devetnaestom veku su se preselili iz Hercegovine u Vojvodinu koja je tada bila pod Austrougarskom vlašću.
Dve legende objašnjavaju poreklo bogatstva ove porodice. Po jednoj, Avram Dunđerski je kopajući tuđu zemlju da bi preživeo, u zemlji pronašao zakopani ćup sa blagom koji je štedljivo koristio sve dok mu sin Gideon nije stasao. Tada su sav novac uložili u posao koji je bio vrlo uspešan nakon čega su započeli kupovinu imanja.
Po drugoj legendi za vreme Austro-Turskog rata 1711. Dunđerski je neznajući povezao nekog Turskog glavešinu preko Tise i tako mu spasio život za šta mu se on odužio kesom zlata kojom je on kasnije uspešno trgovao.
Bogdan Dunđerski je bio veliki hedonista, nikada se nije ženio, a njegove najveće ljubavi bile su žene, konji i dobro vino. Dvorac je napravljen po njegovoj zamisli.Veruje se da je Bogdan bio inspirisan svojom ljubavlju prema Mari Dinjački, supruzi njegovog kovača u koju se Bogdan zaljubio na prvi pogled. Kovač je često boravio na imanju i tom prilikom mu je ona pravila društvo i za to vreme se razvlila ljubav izmedju nje i Bogdana.
Kako bi mu se nekako odužio za preotetu suprugu Bogdan je kovaču poklonio nešto novca i 21 jutro zemlje.
Mara je godinama upravljala imanjem u Bogdanovom odsustvu, ali se rano razbolela i umrla.
Bogdan Dunđerski je bio prijatelj sa Urošem Predićem i zahvaljujući njegovom umeću u kompleksu dvorca je podignuta crkva. Bogdan je došao na tu ideju zato što je saznao da se na tom mestu nekada nalazila crkva. Predić je oslikao ikonostas, a po Bogdanovoj želji lik Bogorodice dobio je Marin lik.
Veći deo imanja je zauzimala ergela koja je u svojim slavnim danima brojala više od 1400 rasnih konja koji su nakon rata rasprodani.
Dvorac je ime dobio upravo po jednom od konja koje je vlasnik obožavao. Čuveni Fantast je sa tri godine pobedio u tri kategorije  trka na Beogradskom hipodromu i kada je uginuo Bogdan ga je sahranio u dvorištu a dvorac nazvao po njemu. U jednoj vitrini u dvorcu su danas izložene preostale kosti ovog čuvenog konja.
Bogdan Dunđerski nije imao svojih potomaka pa je odlučio da imanje postane poljoprivredna akademija namenjena siromašnim studentima
Nažalost, posle drugog svetskog rata sve dragocenosti iz dvorca su pokradene i od stilskog nameštaja, umetničkih slika i dragocenosti danas nije ostalo ništa. U dvorac su namerno puštene ovce koje su ga u potpunost ruinirale.
Danas je dvorac renoviran i preuređen u hotel pa je kao takav otvoren za turiste.